Na Fruškoj gori se nalazi 16 veštačkih jezera. Od toga je 13 planski izgrađenih akumulacija za potrebe navodnjavanja i sprečavanja plavljenja obradivih površina. Od toga 11 jezera je pogodno i bezbedno za posetiti. Jezera kao što su Beli kamen i Ledinačko su nastala neplaniranim plavljenjem rudarskih kopova. Većina jezera su poribljena, pogodna za sportski ribolov i privlače zaljubljenike u prirodu.
Bešenovačko jezero ili jezero Beli Kamen se nalazi u blizini sela Bešenovo, na Fruškoj gori. Udaljeno je oko dvadeset kilometara od Sremske Mitrovice i Rume. Jezero Beli kamen, dragulj Fruške gore, nekadašnji je kop laporca koji je u vlasništvu beočinske fabrike cementa, a sada svojim kontrastom plavetnila vode i beline kamena na trenutak podseti na Mediteran. Napušteno posle iscrpljivanja kopa, jezero je osamdesetih godina krenulo da se puni vodom, da bi posle dvadeset i više godina dostiglo dubinu od oko 50 metara. Nivo vode se i dalje povećava. Meštani kažu da je prilikom kopa presečena glavna vodena žila i da su zbog nastanka ovog jezera presušili okolni izvori. Voda je čista, prozirna, neobične tirkizne boje, a kažu i lekovita zbog svog mineralnog sastava. Vrlo često se mogu videti posetioci koji se kraj obale mažu blatom za koje se, takođe, smatra da je zdravo. Ovo jezero je drugačije od ostalih akumulacionih jezera i po svom postanku slično je Ledinačkom jezeru. Retki pecaroši pamte da je bešenovačko jezero nekada obilovalo ribom koja je sad većim delom izlovljena, a od preostale ribe prisutni su primerci tostolobika, crvenperke i babuške. Jata sitnih riba se mogu opaziti u plićaku.
Borkovačko jezero leži na južnim padinama Fruške gore i udaljeno je samo nekoliko kilometara od centra Rume. Jezero se prostire na površini od 42 hektara a maksimalna dubina je pet metara. Ova akumulacija nastala je 70-ih godina izgradnjom brane na potoku Borkovac. Pored prvobitne namene za navodnjavanje zemljišta, ovo je danas značajna turistička destinacija za sve ljubitelje prirode i ribolova. Izuzetno je bogato raznim vrstama riba, pa se svake godine početkom maja organizuje takmičenje u ribolovu. Jezero ima uređenu plažu sa tuševima i pratećim sadržajem, pa u vrelim letnjim danima postaje pravo mesto za odmor i rekreaciju. Ovo jezero još krasi i ekološki „Akva-kamp”, koji čine četiri kućice smeštene na baržama. Svaka kućica ima nekoliko ležaja, dve prostrane terase ukrašene cvećem i poseduje svoj čamac kojim se gosti prevoze do obale. Ovakav smeštaj je pravi izbor za sportske ribolovce i sve one koji traže jedinstven i potpun doživljaj. Tik uz jezero se nalazi Borkovačko izletište a na samo pet kilometara udaljenosti i Pavlovačko jezero.
Još jedan dragulj Fruške gore koji je nastao 1999. godine prestankom rada pumpi kamenoloma Srebro. Na tom mestu se eksploatisala retka ruda vulkanskog porekla trahit koja služi za asfaltne mešavine i betone visokog kvaliteta. Jezero se punilo podzemnim vodama, kao i potocima Lukin svetac i Srebrni potok. Voda je s vremenom rasla tako da je u nekom trenutku dubina jezera iznosila oko 50 metara. Strme litice, bogate fruškogorske šume i presečeni potoci koji su obrazovali slapove činili su ovo jezero čarobnim – bila je to zenica Fruške gore. Voda je bila bogata mineralima i zbog svoje gustine osećaj plivanja je bio kao u moru. Jezero je oživelo Ledince kao nagrada za sve nelagodnosti koje su meštani trpeli tokom rada kamenoloma. Od 2005. godine jezero i zemlja su prešli u vlasništvo rakovačke kompanije „Alas”. Ledinčani i ekološke organizacije, kao i ljubiteji ovog jezera, bezuspešno su vodili borbu da jezero i okolina ostanu netaknuti. Jezero je ispražnjeno u leto 2009, a nakon eksploatacije rude (koja bi trebalo da traje pet godina), planirana je rekultivacija zemljišta koja će navodno preobraziti kamenolom u „velelepni park priode”. Jezero je ostalo poznato i po tome što su na tom mestu snimani filmovi „Čarlston za Ognjenku”, „Mi nismo anđeli 3”, kao i spot Zdravka Čolića „Ao nono bijela”. Ako ste prošli izvor Zvečan, na pravom ste putu do vidikovca sa koga možete videti jezero. Pratite šumske puteve jer je glavni put u vlasništvu kamenoloma, tako da nije dozvoljen pristup. Vidikovac nije najbezbedniji, stoga obratite pažnju.
Duž sela Jarkovci, na južnim padinama Fruške gore, proteže se jezero Ljukovo, veštačka akumulacija poznatija i kao Jarkovačko jezero. Nastalo je 1977. godine pregrađivanjem potoka sa ciljem navodnjavanja okolnih useva, širine je oko 300 metara i dužine dva kilometra, a zahvata površinu od 35 hektara. Tokom cele godine, sem za vreme mresta ribe, popularna je destinacija sportskih ribolovaca, a tokom leta i svih onih koji traže spas od velikih vrućina. Zbog svog prirodnog okruženja postalo je dom mnogobrojnim vrstama životinja koje ulepšavaju sliku ovog jezera. Na kraju sela, na samoj obali jezera, nalazi se i letnjikovac grofa Pajačevića koji je izgrađen početkom XX veka i predstavlja svojevrsnu atrakciju za sve koji se nađu u ovom kraju. Sa druge strane brane nalazi se izvor koji meštani nazivaju Jarkovački.
Na najzapadnijem delu Fruške gore, pokraj mesta Sot a na samo desetak kilometara od Šida, nalazi se Sotsko jezero. Ova veštačka akumulacija nastala je 80-ih godina, površine 33 hektara i dubine od oko četiri metra, i pripada Nacionalnom parku Fruška gora. Prelep prirodni ambijent ga svrstava u jedno od najlepših fruškogorskih jezera. Na desnoj obali se nalazi malo vikend-naselje sa nekoliko kuća, a na levoj drveni splav sa kućicom i nekoliko dokova. Ovaj živopisni pejzaž upotpunjen je vrbama i šumom koja ga opasuje. Jezero ne mami samo vikendaše i kupače, nego i ribolovce koji su ovde redovni gosti jer je jezero izuzetno bogato ribom. Ako kojim slučajem imate pasoš kod sebe, možete napraviti prečicu kroz Hrvatsku i posetiti mesto Ljuba u kome se nalaze brojni izvori, a zatim i Erdevička jezera.
U blizini seoceta Dobrodol, koje broji svega nekoliko kuća, nalazi se istoimeno akumulaciono jezero. Kao i sve akumulacije Fruške gore, i ova je nastala 70-ih godina sa ciljem navodnjavanja poljoprivrednih površina, odbrane od bujica, ali i ribolova i turizma. Površine je 45 hektara, a dubine oko šest metara. Uz Bešenovačko jezero, Dobrodol ima najprozirniju vodu od svih ostalih frušokgorskih jezera. S obiljem hrane, ovo jezero je bogato krupnim primercima šarana, amura i smuđa, i zato je ovo pravi raj za ljubitelje ribolova. Malo je ljudi koji mogu da odole ovoj lepoti, naročito u vrelim letnjim danima. Ugođaj na jezeru delimično kvari prelazak motornih vozila preko brane koja idu ka okolnim atarima i selu Žarkovac. Nemojte propustiti priliku da posetite Šatrinačko jezero, koje se nalazi na svega tri kilometra udaljenosti, i nešto dalje manastir Krušedol.
Nedaleko od Rume, u smeru ka Fruškoj gori, prostire se jezero Kudoš, poznatije kao Pavlovačko jezero. Nastalo je podizanjem brane na istoimenom potoku za potrebe navodnjavanja zemljišta. Površina mu je oko 75 hektara i dubina oko šest metara. Zbog raznovrsne flore ovo jezero je bogato ribom i zbog toga ga sportski ribolovci posećuju tokom cele godine. Od ribljih vrsta najzastupljeniji su šaran, som, smuđ, amur i tostolobik, a primerci su, po pričama ribolovaca, kapitalni. Mnogim vrstama ptica ovo jezero je postalo prirodno stanište. Leti postaje popularna destinacija za sve stanovnike lokalnih mesta, ali i za one koji žive malo dalje a žele da uživaju u čarima jezera. Već sa prvim prolećnim danima jezero posećuju i prvi kamperi iz svih krajeva zemlje u potrazi za odmorom u netaknutoj prirodi. U blizini se još nalaze jezero i izletište Borkovac.
Jezero Međeš, poznatije kao Šatrinačko jezero, nastalo je akumulacijom vode nakon podizanja brane na potoku Međeš za potrebe navodnjavanja nekada velikog i poznatog voćnjaka. Nalazi se na južnoj padini Fruške gore u blizini mesta Šatrinci i nedaleko od Iriga. Površina mu je oko 48 hektara, a dubina oko 4-5 metara, s tim što na nekim mestima doseže i do 12 metara. Jezero je bogato ribom i zato je ovo plavo prostranstvo raj za sportske ribolovce kojih ima tokom cele godine. U toplim mesecima se pretvara u pravo malo odmaralište za sve zaljubljenike u prirodu. Postoji jedna veća plaža sa tuševima koja je posuta šljunkom samo po obali. Pored se nalazi teren za odbojku na pesku i stoni tenis, kao i mali restoran u kome možete nešto da popijete i pojedete. I ovo jezero se nalazi u rukama privatnika kao i jezero Šelovrenac, s tim što ovo nije toliko urbanizovano i nije ograđeno, pa je pristup jezeru slobodan za sve. Na oko pet kilometara severno od jezera nalazi se manastir Krušedol, a par kilometara južnije i jezero Dobrodol.
Između iriške i inđijske opštine, na svega nekoliko kilometara od sela Maradik, nalazi se jezero Šelevrenac, nastalo 80-ih godina izgradnjom brane na istoimenom potoku.To je jedno od najvećih jezera Fruške gore sa površinom od 65 hektara, veće od njega je jedino Moharač sa površinom od oko 70 hektara. Firma MK „Komerc” je 2008. kupila poljoprivredni kombinat u čijem je vlasništvu i jezero, pa ga je ogradila i uredila kao privatni rezervat prirode. Služi za sportski ribolov (uz plaćenu dozvolu), odmor i rekreaciju. Kupanje nije dozvoljeno. Na svega nekoliko kilometara se nalaze jezera Dobrodol, Jarkovci i Pavlovci, gde možete slobodno da prostrete peškir i uživate tokom letnjih dana.
Jezero Vranjaš se nalazi u blizini sela Manđelos. Prvobitno napravljeno kao akumulaciono jezero za navodnjavanje okolnih njiva i voćnjaka, da bi sad u njemu najviše uživali ribolovci. Od ribe uglavnom ima babuške, šarana, amura i tostolobika. Oko jezera se vrlo često mogu videti tragači za rimskim i austrougarskim novčićima i ostalim antikvitetima. Na oko tri kilometra od skretanja za jezero nalaze se i čuveni izvor Vranjaš i manastir Sveti Vasilije Ostroški, koji je podignut iznad izvora.
Na letnjem putu za selo Vizić, okruženo vinogradima, oranicama i šumom na oko 60 hektara, prostire se jezero Moharač. Široko je oko 300 metara, dugačako 2,5 kilometara i duboko oko 10 metara. Raj za ribolovce i ljubitelje prirode, jezero Moharač pleni svojom raznolikošću, mirom i lepotom. Na ovom jezeru najviše ima pecaroša koji tokom čitave godine pecaju šarane, somove, amure, štuke, babuške… Preko leta se neretko mogu sresti lokalni kupači i poneki kamper. Mnogi posetioci i ne znaju da se ispod brane nalazi izvor vode Moharač na kome se možete osvežitii. Biljni i životinjski svet je izuzetno bogat – pored labudova, pataka i gusaka, mogu se videti i kornjače, zečevi, fazani itd. Možete se prošetati i do čuvareve kućice koja se nalazi nasuprot brane na drugom kraju jezera u dubokom fruškogorskom hladu. Iskoristite priliku i da odete do jezera Bruje, Banje, livade Kosača, kao i da probate poznata erdevička vina.
